Ako će nesto da boli, lakše je podneti ako je kratkotrajno, barem u nekim kontekstima.
Ekonomske recesije uglavnom prate to pravilo, ali ne uvek. Kratka, duboka recesija može ostaviti mnogo ožiljaka, kao što je to učinila pandemija. Duge i relativno duboke recesije su najgore — Velika depresija i Velika recesija, na primer.
Čini se da mnoga istraživanja eksperata i makroekonomista misle da postoji velika verovatnoća recesije 2023.
Razmotrimo dve nedavne ankete: Novo istraživanje koje je sproveo Mercer pokazalo je da 87% finansijskih i izvršnih direktora veruje da najveće svetske ekonomije već ulaze u recesiju, a polovina veruje da će se dogoditi u srednjem roku. U međuvremenu, nešto više od polovine od 60 anketiranih članova Nacionalne asocijacije za poslovnu ekonomiju (NABE) u SAD predviđaju mogućnost recesije u narednoj godini na 50% ili više. Većina američkih izvršnih direktora očekuje da će se privreda oporaviti tek krajem 2023. ili sredinom 2024. godine.
Čini se da ne postoje projekcije dugog i dubokog pada ekonomske aktivnosti. Trideset i tri recesije su se dogodile od 1854. godine, prema Nacionalnom birou za ekonomska istraživanja, koji definiše recesiju kao „značajan pad ekonomske aktivnosti koji se širi u svim granama privrede, koji traje više od nekoliko meseci, obično vidljiv u BDP-u, realnom prihodu, zapošljavanju, industrijskoj proizvodnji i veleprodaji.”
Od Drugog svetskog rata, prosečna recesija je trajala oko 11 meseci – ili skoro tri kalendarska kvartala. Ali od 1979. godine, imali smo šest recesija koje su premašile taj prosek, prema indeksu pokazatelja recesije zasnovanom na BDP-u, koji je razvio Džejms Hamilton sa Univerziteta u Kaliforniji.
Uz kontinuiranu snagu nekih sektora privrede, produžena recesija ne izgleda verovatno, ali nikada ne reci nikad. Ova recesija možda neće odgovarati nijednom prošlom obrascu…
A na kraju krajeva, možda uopšte nećemo videti recesiju. Projekcije iz Filadelfijskog Fed Survey of Forecasters, Goldman Sachs i Trading Economics pokazuju pozitivan, ali mali rast u svakom kvartalu ove godine. U prvim mesecima 2019. godine, rasprava o predstojećoj recesiji bila je bujna. Ali recesija nije nastupila sve do 2020. godine, i to iz mnogo različitijih razloga u odnosu na one koje su stručnjaci predviđali. Prognoza Goldman Sachsa je najoptimističnija — iznad 1% rasta u tri od četiri kvartala.
Najzanimljivija karakterizacija 2023. dolazi od Moody’s. Kompanija za kreditni rejting naziva predstojeći period „usporenom cesijom“. To je period skoro nikakvog rasta koji lebdi iznad linije od 0%.
