Skok cena zabrinuo je i privredu i stanovništvo. Čini se da svaki segment života ima posledica, od lanca nabavke, građevine, potrošačke robe, usluga… Kako smo došli do toga i šta možemo da očekujemo dalje? Iz ugla “običnog čoveka” pitanja su šta će se dešavati sa cenom struje, gasa, goriva ubuduće?
O ovim temama bilo je razgovora na poslednjem redovnom mesečnom sastanku Udruženja finansijskih direktora Srbije. Razgovor je moderirao Aleksandar Nedeljković iz kompanije Mainstream, a gosti govornici su bili Dušan Stanar i Veljko Ćuk, predstavnici NIS, koji su iz svog privatnog ugla, i kao neko ko se dugo godina bavi energetikom, u gotovo dva sata iscrpnog izveštavanja mogli da daju jasna tumačenja i smernice.
Cenovni šok
Kako je rečeno na sastanku, u toku smo energetskog šoka. Cena nafte je skočila sa 60 dolara po barelu na 80 dolara, spot cena gasa je četiri puta veća, cena struje je otišla sa 55 eur po MWh na 200 EUR, čelik, aluminijum, silikati i sl. su duplo skuplji.
Da bismo razumeli šta se sada dešava, treba da se vratimo na to kako je započet ciklus poskupljenja?
“Energetska tranzicija je zahtevala da se zatvore termalni kapaciteti za proizvodnju struje, a time i zatvaranja rudnika uglja. Fukušima je zatvorila nuklearne kapacitete u Nemačkoj i dalje investicije u nuklearnu energiju u Evropi. CO2 krediti su poskupeli.
Istovremeno, dešavale su se prirodne okolnosti koje su sa druge strane poremetile dostupnost energenata: bilo je 15% manje vetra u Evropi, što je navodilo na veću potrošnju gasa, produžena zima 2020. godine i toplo leto ove godine. Zatim, poplave u kineskim rudnicima, i uragan Ida koji je onemogućio LNG iz Amerike – naveo je Dušan Stanar i dodao da će najveći uticaj na inflaciju imati upravo energetika, posebno imajući u vidu koje sve cene će zavisno da se menjaju zbog toga.
U Srbiji i nije toliko loše
Na našu sreću, kako je istakao Veljko Ćuk, Srbija trenutno ima dobar ugovor za nabavku gasa. Cena struje u Srbiji ne mora da raste koliko u EU, proizvodimo dovoljno za svoje potrebe. Vlada je najavila moguću zabranu izvoza struje kako bi održala niske cene električne energije. Na dalje, Srbija još pet godina neće plaćati CO2 sertifikate, a više podataka posle 25. novembra i sastanka sa Putinom. Čak i ovako ozbiljna tema se u našem slučaju dogovara političkim vezama.
Glavna poruka sa sastanka je da će akutni cenovni šok trajati do aprila 2022. Sa ovim cenama energenata nema dobre ekonomije. Cene će izaći iz stanja šoka, ali je upitno da li će se vratiti na pređašnje nivoe. Najveća zabrinutost je da stagnira privredni rast, a da raste inflacija.
Cena nafte je nepredvidiva, ali verovatno će ostati na visokom nivou ili poskupeti. Pretpostavlja se da će OPEC nastaviti da proizvodi u četvrtom kvartalu oko 1% manje nafte od potrebnog i pored intervencije USA. OPEC ministri kažu da ne vide naftu iznad 85$ po barelu, dok Putin kaže da je i 100 dolara moguće.
Trendovi u cenama koji se mogu očekivati:
– Nafta srednjeročno i dugoročno može biti skuplja, sa vrhuncem koji se očekuje 2025-2030
– Srbija ne mora biti toliko skuplja, imaće sve više učešće vetra i solara u energetskom miksu. Očekuje se da će učešće lignita pasti sa 70% na 40%.
– Gas će pratiti naftu, koja neće rasti mnogo. Srbija će postati bitna lokacija za tranzit gasom i izvoz u Bosnu, Mađarsku i možda Makedoniju.
