U četvrtak 26. marta, Udruženje finansijskih direktora Srbije u saradnji sa članovima Udruženja korporativnih pravnika Srbije, održalo je online panel diskusiju.
Ističemo glavne teme koje su bile predmet diskusije:
- radni odnosi;
- prava i obaveze poslodavca u vreme vanrednog stanja;
- naplata potraživanja;
- slučajevi u kojima je dozvoljeno pozivanje na koncept „više sile“ u novonastaloj situaciji.
Tokom trajanja sastanka, diskutovalo se o pitanjima: Da li započeti programi rešavanja viška zaposlenih u ovim okolnostima mogu nastaviti neometano, i da li će Nacionalna služba za zapošljavanje nastaviti sa aktivnostima?
Zaključeno je da, formalno-pravno ne postoje nikakve prepreke svemu onom što je definisano Zakonom o radu, kao i da Nacionalna služba za zapošljavanje nastavlja neometano sa radom. S druge strane, s obzirom na datu situaciju, istaknuto je da može doći do reputacione štete po kompaniju koja bi se odlučila na takav korak.
Kada je reč o godišnjim odmorima i odluci mnogih poslodavaca da usled smanjenja smena ili zatvaranja proizvodnje upute svoje zaposlene na plaćeno/neplaćeno odsustvo ili godišnji odmor, zaključeno je sledeće: Kod plaćenog odsustva, zaposlenom se uručuje Rešenje o plaćenom odsustvu. Ukoliko se zaposleni šalje na godišnji odmor njemu se, 15 dana ranije, mora izdati Rešenje ili zaposleni može sam podneti Zahtev o korišćenju godišnjeg odmora, a u tom slučaju, godišnji odmor može nastupiti od sutradan. Neplaćeno odsustvo je predviđeno članom 78 Zakona o radu i zaposlenom može da se ponudi neplaćeno odsustvo, tokom kojeg mu prava i obaveze iz radnog odnosa miruju. Na sastanku je, takođe, istaknuto da je za neplaćeno odsustvo neophodna pisana saglasnost zaposlenog. Zakon nije predvideo koliko može da traje takav status zaposlenog.
O pozivanju na „višu silu“ članovi Udruženja korporativnih pravnika Srbije izjasnili su se na sledeći način:
U zavisnosti od toga, kako je viša sila definisana u Ugovoru između subjekata (i da li je uopšte definisana), subjekti mogu u svom Ugovoru da još detaljnije definišu višu silu, nego što se ona opisuje u zakonima. Tada će se primenjivati ono što stoji u ugovoru. Elem, ta druga ugovorna strana (za koju treba nešto da se uradi) može da odbije predlog za produženje roka, ukoliko je njoj bitan rok za ispunjenje te obaveze. Detaljnije, u članu 137. Zakona o obligacionim odnosima:
1) Kad je ispunjenje obaveze jedne strane u dvostranom ugovoru postalo nemoguće, zbog događaja za koji nije odgovorna ni jedna ni druga strana, gasi se i obaveza druge strane, a ako je ova strana nešto ispunila od svoje obaveze, može zahtevati vraćanje po pravilima o vraćanju stečenog bez osnova.
2) U slučaju delimične nemogućnosti ispunjenja, zbog događaja za koji nije odgovorna ni jedna ni druga strana, druga strana može raskinuti ugovor ako delimično ispunjenje ne odgovara njenim potrebama. Inače, ugovor ostaje na snazi, a druga strana ima pravo da zahteva srazmerno smanjenje svoje obaveze.
Pored pomenutih, na sastanku su obrađene i druge teme: obustava prinudne naplate prema dužnicima, osiguranje potraživanja, isplata naknade za prevoz u uslovima rada od kuće, i drugo.
Zahvaljujemo se članovima Udruženja korporativnih pravnika Srbije na svim odgovorima i savetima, a članovima Udruženja finansijskih direktora Srbije, zahvaljujemo na produktivnoj diskusiji.
