Beograd – 05. maj, 2020.
Udruženje finansijskih direktora Srbije (UFDS) u saradnji sa najvećom švajcarskom bankom – UBS, organizovalo je prvi internacionalni online sastanak sa direktorima sektora za finansije iz čitavog regiona bivše Jugoslavije. Pored članova Udruženja finansijskih direktora Srbije, sastanku su prisustvovali i rukovodioci finansijskih sektora iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije.
Glavna tema sastanka bila je: ,,World after COVID-19”.
Finansijski direktori imali su priliku da saznaju, kakve su prognoze po pitanju oporavka svetske ekonomije nakon pandemije izazvane virusom COVID-19, ali i kakve se privredne performanse očekuju u narednom periodu od najvažnijih trgovinskih partnera Balkanskih zemalja (Italije, Nemačke, Austrije,…)
Gospodin Rolf Ganter, Direktor – Wealth Management UBS, predstavio je članovima UFDS-a očekivanja UBS-a po pitanju budućih valutnih trendova, kretanja na tržištu kapitala kao i kamatnih stopa. Ganter se posebno osvrnuo na određene industrijske grane, na koje je COVID-19 imao značaj uticaj.
U daljem toku sastanka, članovi su polemisali koje posledice, uzrokovane virusom COVID-19, će pretrpeti auto industrija, koja je jedan od ključnih pokretača ekonomije u različitim evropskim zemljama.
Tokom sastanka je zaključeno da će industrijama, koje se nalaze u zemljama u kojima je javni dug i pre početka pandemije bio visok i gde je COVID imao značajan uticaj na obustavljanje privrednih aktivnosti, sigurno trebati duži period oporavka i biće u velikom zaostatku u odnosu na zemlje koje su ekonomski stabilnije.
Imajući u vidu da je Kina već normalizovala rad određenih industrija, velike su šanse da se isti scenario preslika i na zemlje u Evropskoj uniji, koje imaju kapacitet da podrže svoju privredu ekonomskim merama i poreskim olakšicama.
,,Očekujemo privredni oporavak tokom 2021. godine ali to neće biti dovoljno, pa ćemo morati da čekamo do 2022. ili 2023. na potpuni oporavak i vraćanje globalne ekonomije na vrednost BDP-a iz 2019. Centralna Istočna Evropa nije tako jako pogođena kao Zapadna Evropa. Primera radi, prognozira se da će rast BDP-a u Španiji, koji je tokom 2019. iznosio +1.4, u 2020. iznositi -5.6%. U Nemačkoj se prognozira da će BDP, čiji rast iznosi +0.6% u 2019, opasti za -6.0% u 2020. Najgore je prošla Italija čiji je BDP u 2019. bio na +0.3%, a u 2020. se očekuje da će iznositi -7.7%.
Srbija je relativno dobro prošla, jer se desio očekivan pad BDP od 3% u 2020. Kada se poredi pad BDP-a u Srbiji sa padom BDP-a u zemljama u regionu: Rumunija (-5%), Slovenija (-8%), Hrvatska (-9%), Srbija je poprilično na dobroj poziciji.”
