“Postoji jedna divna Egziperijeva misao koja kaže da ako želimo da nateramo ljude da naprave brod, treba da učinimo da žude za širinom i plavetnilom mora. Tu veštinu mnogi nemaju, ali je zajedničko za sve vrhunske kompanije da na taj način komuniciraju sa svojim zaposlenima, gde su Apple i Tesla samo najpoznatiji primeri a ima ih puno”, ističe Nikola Pejović i dodaje koliko je UX značajan u modernom poslovanju.
Kako je rekao, termini UX (korisničko iskustvo), Customer journey i slični su nekada bili rezervisani za IT industriju, danas su jako važni i u bankarskoj industriji. Sve češće vidimo da banke aktivno rade na digitalnoj transformaciji, čak i kod nas, gde sada postoje radna mesta u bankama, koja se bave prevashodno time. Ovaj proces se neminovno dešava u svim industrijama.
O ovim i drugim temama, danas pričamo sa Nikolom Pejovićem, CFO Neopix.
Kako se menjaju navike potrošača, digitalna iskustva, a da to vidite kroz vaše dnevno poslovanje?
Naša kompanija ima privilegiju da radi sa globalno najvećim igračima u bankarskoj industriji, koja je po prirodi inertna i konzervativna. Međutim, čak je i u toj industriji proces digitalizacije otišao dosta daleko, što zbog očekivanja njihovih korisnika, što zbog pritiska koji banke osećaju od fintech kompanija.
Ako ništa drugo, korisničko iskustvo i komentar koji će korisnik ostaviti nakon toga ima mnogo veću težinu, jer se lako plasira i čuje, pa svi moraju da više vode računa o tome da je korisnik stvarno zadovoljan. “Nama su kupci uvek na prvom mestu” je često obična floskula koja dobro zvuči, ali digitalizacija pomaže da to stvarno i bude tako, ukoliko, naravno, želimo da opstanemo na tržištu.
Šta smatrate da je najveći izazov rada u okruženju koje je sada pod uticajem pandemije?
Globalno mislim da su poremećeni lanci snabdevanja najveći izazov posebno za proizvodne kompanije, gde sam do nedavno i sam radio. Druga, ništa manje značajna stvar je nedostatak neke stabilnosti i jasne slike budućnosti. Naravno, i pre pandemije je tržište umelo da bude volatilno, ali sada je neizvesnost mnogo prisutnija na svim nivoima, pa je i proces bilo kakvog planiranja daleko teži, a potreban je više nego ikad.
Na koji način Vi lično održavate produktivnost tokom dana?
Praktikujem da na kraju svakog radnog dana imam okvirno napravljen plan za sutra koji funkcioniše po “hitno/bitno” matrici. To mi omogućava da dobar deo stvari koje sam zacrtao i uradim, mada, naravno, desi se da uleti nešto nenadano a jako hitno i važno, pa dobije prioritet. Ipak, to su relativno retke situacije, baš zato što, kada stalno planirate sutrašnji dan, dosta toga i stignete da uradite.
Šta Vas najviše motiviše u radu?
Uvek me motiviše spoznaja novih stvari a posebno povezivanje sa postojećim znanjima, i pravljenje jednog novog, još kompleksnijeg sistema uvezanog znanja, Shvatio sam da dubinsko razumevanje omogućava lakše snalaženje i u novim, nedovoljno poznatim situacijama. Zato se trudim da kad god je to moguće, učim nove stvari, to je moj veliki motiv u poslu.
Naravo, podrazumeva se da je uspeh dobar motivator, međutim, kada stvari suštinski razumete, ni uspeh uglavnom ne izostane,
Koje veštine po Vama treba da karakterišu modernog menadžera?
Zavisno od industrije, svaka od navedenih stvari može da ima izuzetan značaj. Negde je praćenje trendova od suštinske važnosti, koje bukvalno znači opstanak ili propadanje. Stručno znanje smatram univerzalno važnim, nevezano od industrije.
“Soft skills” su danas od sve veće važnosti ; umeće komuniciranja sa ljudima, kako saradnicima, tako i klijentima, čini razliku više nego ikada pre. Ali mi se I dalje čini da, iako se o važnosti komunikacije dosta govori, ne posvećuju sve firme tome isti značaj. Često (mada, ne uvek) tu leži i osnovna razlika između uspešnih i manje uspešnih firmi.
Na koji način se menjaju industrije pod uticajem digitalizacije, AI i mašinskog učenja a da to ima veze sa vašim svakodnevnim poslom?
Veštačka inteligencija prodire u sve pore društva i biznisa, negde na velika, negde na mala vrata, ali je sve prisutnija. Ideja analize ogromnog broja podataka (big data crunching) daje kvalitetniju potporu donošenju ispravnih biznis odluka. Već danas, mi svi osećamo neke koristi od novog, inovativnog biznisa , jer možemo npr tražiti alternative velikim kompanijama, koje posao rade na “staromodan” način.
Ja sam inače suštinski ljubitelj tehnologije, i jako mi se dopao jedan, malo utopistički članak, koji baš govori o uplivu tehnologije i veštačke inteligencije u svakodnevni život svih nas i kako ići dalje. Pisao ga je Sen Altman, koji je jedan od bistrijih umova Silikonske doline, možda će neko reći da je ovo Tomas Mor 21.veka, ali ja prosto želim da verujem da će ljudski rod iskoristiti najbolje od tehnologije. Članak možete pročitati na https://moores.samaltman.com
Koliko smatrate da je networking i članstvo u profesionalnim udruženjima bitno za karijerni razvoj?
Mislim da je ideja umreživanja neobično važna, i potpuno se uklapa u moje razmišljanje da ljudi po prirodi vole da pomažu drugima. Iz takvih umrežavanja se stiču jako korisna znanja. Razumem da je važno i poznavanje ljudi, ne umanjujem značaj toga, ali prosto ne mislim da će mi to što poznajem XY direktno omogućiti dalji razvoj u karijeri.
Ali znanje koje taj isti XY podeli sa mnom će mene učiniti boljim stručnjakom i profesionalcem u svojoj oblasti, što će mi ultimativno pomoći da napredujem u karijeri, jer sam bolji u tome što radim. Iskreno mislim da je UFDS baš takav tip udruženja (ovo zbilja), jer je meni lično pomoglo da izazove koje sam imao, podelim sa drugim kolegama. I dobijem puno korisnih saveta, ili barem neku ideju koja može dalje da se razrađuje.
