Korporativna reforma se događa na dva načina – postepeno i iznenada.
Environmental, Social, and Governance (ESG), pokret koji nastoji da korporacije učini odgovornima za mnogo više od tek običnih finansijskih rezultata (odnosno i za ekološke, društvene i one vezane sa upravljanjem), uzima maha i sve je uticajniji.
Naravno, jedno je podržati ono za šta se ESG zalaže, a drugo sprovesti potrebne promene.
Jedna od ključnih stvari koja treba da se uradi kako bi se olakšala promena je razvoj računovodstvenog sistema — odnosno da se prekoračenja, ili pak uspesi ESG principa monetarno prikažu.
Standardi ESG merenja, ako i kada budu implementirani, napraviće pravu malu revoluciju za ulogu jednog finansijskog direktora. Finansijski direktor u budućnosti će imati posao koji je daleko složeniji nego što je danas, jer nastoje da odmere usklađenost kompanije sa ESG-om.
Klimatske promene, oružani sukobi, #MeToo pokret, sve su to događaji koji su globalni događaji koji su izazvali gotovo pa tektonske promene, i snažno su podupreli pozive za implementaciju ESG principa.
Danas kompanije kao što su Intel, Unilever i L’Oreal dobrovoljno otkrivaju svoje podatke o uticaju i kao rezultat toga poboljšavaju učinak. U stvari, postoje stotine korporacija poput Unilevera i L’Oreala koje su počele da izdaju izveštaje o svojoj privrženosti vrednostima koje pokreću ESG. Ali, mnogi pozivaju na obavezno „obračunavanje“ socio-ekoloških uticaja, kako bi se učinak uticaja merio i poredio, na sličan način sa finansijskim profitom. To faktički znači da će vlade nekad u budućnosti morati da se umešaju i donesu zakone ili regulišu postojeća akta kako bi usvajanje ESG postalo uobičajeno. Za sada su evropski i američki regulatori počeli da rade na regulatornim okvirima. Međutim, još uvek ništa nije propisano zakonom ili propisom ni u jednoj zemlji.
Kako se obračunava? Za sad su u razvitku nekoliko varijanti. Obračun ESG „ponderisanog uticaja“, koji je inače razvio Odbor za razvoj računovodstva ESG ponderisanog uticaja Harvardske poslovne škole, može imati dobre šanse da bude široko prihvaćen. Ili čak naložen od strane regulatornih tela da bude standard po kome se meri pridržavanje ESG-a.
Druge organizacije koje navodno razmatraju rad na razvoju obračunskih okvira uticaja ESG-a su Odbor za računovodstvene standarde održivosti (SASB), Radna grupa za finansijska obelodanjivanja u vezi sa klimom, pa čak i neke globalne korporacije.
Sa ovom vrstom usvajanja obračuna ESG ponderisanog uticaja, ako bude široko prihvaćen ili čak obavezan, investitori će moći da pogledaju izveštaje o uspehu ponderisanog ESG uticaja i uporede te brojke sa drugim kompanijama, čineći vrednosti koje zastupa ESG pokret duboko usađenim u korporativni način razmišljanja i sisteme vrednosti i izveštavanja.
Ali ne može se smetnuti sa uma koliko će zapravo biti teško izvršiti tako radikalnu promenu u korporativnom delovanju i u korporativnom načinu razmišljanja. Svrha obračuna ponderisanog ESG uticaja je da se, na primer, dodeli dolarska vrednost šteti koju korporacija može da napravi po životnu sredinu. I pošto šteti, naplaćivati ih u dolarima dok korporacija ne promeni svoj način.
Dug je put ka široko rasprostranjenom pridržavanju i obaveznom obračunu ponderisanog uticaja ESG-a. Jedno je sigurno, svakako se nalazimo na počecima novog oblika korporativne reforme i borba oko toga obećava da će biti jedna od najvažnijih i najzanimljivijih u korporativnoj istoriji.
