Period pandemije nije posebno uticao na promene navika ljudi koji praktikuju igre na sreću, jedino su vremenska i fizička ograničenja uticala na rad preduzeća iz ovih delatnosti. Sa Brankicom Trajković, finansijskim direktorom u Grand Casino Beograd i članom UFDS, pričali smo o svim aspektima trenutnog poslovanja, stanju industrije, organizaciji posla, kao i njenim ličnim pokretačima za rad.
Kao i u mnogim drugim delatnostima, velika promena je nastala samo u pogledu on-line kupovine, koja nije bila toliko razvijena prethodnih godina kod nas, za razliku od zemalja zapadne Evrope gde su on-line kupovina i on-line poslovanje već uveliko zastupljeni. Takođe, proširivanje delatnosti na sektor on-line igara će u mnogome doprineti oporavku od lošeg perioda izazvanog pandemijom.
Otvaranje granica i noćni rad
„Jedino što u velikoj meri nedostaje su strani turisti koji prave veliku razliku kada su tokovi gotovog novca u pitanju, pogotovo u našem poslovanju gde je preko 40% prihoda poticalo isključivo od stranih turista. Još neka ograničenja utiču da se naše poslovanje ne vraća na pre-Covid period, ali nisu u vezi sa kupovnom moći potrošača, već isključivo sa prostornim ograničenjima kod organizovanja određenih igara i ograničenjem radnog vremena koje nam je nametnuto od prošle godine“, rekla je Trajković i dodala da veruje da će se celokupno poslovanje oporaviti čim nam se granice otvore i budu u mogućnosti da se vrate na staro radno vreme, jer je njihova delatnost najviše vezana za noć.
Ali, ono što je nesumnjivo, jeste da se proces digitalizacije ubrzao i da su softveri i aplikacije postali neizbežni u dnevnom poslovanju. Ni finansije nisu izuzete iz toga.
„Danas se od zaposlenih pored specifične edukacije očekuje i kompletna digitalna pismenost i širina. Lično, u velikoj meri zavisim od softvera, odnosno aplikacija, kako na kompjuteru tako i na mobilnom telefonu i omogućava mi brži rad u bilo kom momentu i na bilo kom mestu. Međutim, nijedan softver ne može da poboljša poslovanje, ako komplikuje rad i ukoliko se ne puni pravim, tačnim i korisnim podacima“, istakla je naša sagovornica.
Izmena radnog vremena i produktivnost
U organizacionom smislu, izmenjen način poslovanja je doneo i neke promene u radu finansijskom sektoru Grand Casina. Na inicijativu gospođe Trajković, umesto petodnevne nedelje od po osam sati, radi se četiri dana po osam i po sati a petkom samo šest sati, gde se ostavlja mogućnost organizacije produženog vikenda, koji posle teške nedelje, svima mnogo znači.
„Produktivnost zbog ove promene nije pala, već naprotiv, među zaposlenima se vidi veći entuzijazam u radu tokom nedelje. Tako mala stvar može da napravi veliki napredak u produktivnosti, pa sam uvek spremna da razmotrim nove ideje, posebno ako dolaze od zaposlenih. Za takve ideje uvek imam razumevanja i sluha, pa se i potrudim da ih na najbolji način sprovedem u delo i zajednički iznađem rešenje koje je svima korisno.
Produktivnost u svom timu održavam svakodnevnom motivacijom, bez koje teško da bi svi svakodnevno bili spremni na veoma ozbiljan rad koji ih čeka. Motivacija, kako moja, tako i mog tima, održava se stalnom komunikacijom, zajedničkim rešavanjem problema, dogovorima i razumevanjem kao i povremenim promenama koje ne moraju da budu uvek materijalnog karaktera“, istakla je CFO Grand Casina koja je na ovoj poziciji već više od 10 godina.
U potrazi za savršenstvom
Inače, kako je rekla, glavnu motivaciju u svakodnevnom radu dobija iz želje da sav posao bude obavljen na vreme i bez greške. Pošto je po prirodi perfekcionista, ima potrebu da sebi dokaže da sve što uradi može da bude izvrsno, pa skoro i savršeno. Svoju pozitivnost i ličnu motivaciju pokušava da prenese i na svoje saradnike.
Ovakvo stanje može da uruši neka teška situacija u kojoj se nađem, ali samo na kratko. Takođe, porodična sreća joj pruža dodatnu motivaciju i smirenost, stvarajući oazu mira u kojoj može da obnovi energiju za nove izazove.
„Sreća je najveći motivator u životu, jer bez toga teško da nešto može da nas motiviše da po sumornom i kišnom danu ustanemo iz kreveta i odemo na posao. Još kada na to dodamo da je poslovanje sve teže i kompleksnije, svakodnevno nam treba sve veća motivacija da ne odustanemo. Ja sa druge strane, kroz svoju porodicu i ličnu ispunjenost, sebe najbolje motivišem, a izazovi sa kojima se susrećem mi daju novu snagu“, dodaje Brankica Trajković.
Razmena iskustva i rad na sebi
Naša sagovornica ističe da su lično iskustvo i konstantan rad na sebi najviše doprineli da se formira kao menadžer. Kako je rekla, nije lako ostati fokusiran i zainteresovan za stalno usavršavanje, ali je važno ostati u trendu sa zbivanjima, kroz stalnu edukaciju i unapređivanje veština i znanja, kako bi i dalje bili relevantni. Naravno, na tom putu mora da postoji i velika želja za uspehom, koja treba da bude glavni pokretač i motivator.
„Još kao mala sam se razlikovala od drugara kada je trebalo nešto da se organizuje. Uskakala bih sa nekom dobrom idejom, jer kroz bezuslovno pružanje pomoći, razumevanje ili saosećajnost, dopirala sam do većine i na taj način uspevala da se moja ideja i usvoji. Time sam se rukovodila i kasnije kada sam postala menadžer i uvek sam preko sopstvenog iskustva, kroz lični primer, rukovodila timovima.
Ne mogu da izdvojim jedan događaj ili okolnost koji su doveli da ja postanem i budem ovo što jesam danas, ali mogu samo da dodam, da se celog svog života, kroz treninge, seminare i obuke, usavršavam, jer je učenje nešto što je uvek potrebno. Takođe, volim da razmenjujem svoja iskustva i znanja sa saradnicima, kao i sa mlađim generacijama, jer smatram da “Nije znanje znanje znati, već je znanje znanje dati”, što mi je moj otac često kroz mladost ponavljao – rekla je Trajković.
